Srpski književni glasnik

Јаков Игњатовић пре 1848. 49

WU —

мртну болест пао“. Та борба између два брата евршила се тек емрћу Симином, у децембру 1846.

Још“ један Сима играо је знатну улогу у првој младости Јакова Игњатовића. Крајем године 1837, бане у кућу „народољупца“ п „Сав-Србина“ Симе Игњатовића један чудноват п особит гост, крупан, плећат, кошчат, ћелав, дебелих пи накострешених обрва, пуних бркова, орловска носа, јака врата са пепупченом јабучицом, необична одела и држања — „ко нико“, вели о њему Јован Суботић који та је тада први пут видео. То је био Сима Милутиновић Сарајлија, поред Лукијана Мушицког тада најславнији песник српски, који се враћао из Лајпцига, гле је био пронашао неки нарочити плуг п изумео ново лечење водом. Тај чудни гост, који је трескао вратима за собом, и по два дана затварао се у собу, без јела и без пића, пишући стихове, задржао се у гостољубивој кући Игњатовића подуже време очекујући новац из Србије.“ Седео је у истој соби са четрнаестогодишњим Јашом, зближио се са њиме, и место Светислава и Милеве, Љубомира у Елисиуму п Боја на Косову које је дечко дотле жудно читао, почео Ta поесвећивати у тајне Србијанке, шаљући та на објашњење појединих места госпођици Марији Поповићевој из Будима, која је ову кабалистичку књигу разумезала, п која ће у скоро постати жена песникова, позната под именом „Пунктаторке.“ Изгледа да је овај фантастични песник вршио 'неки неодољиви утицај на младе. душе које је сретао: у успоменама својим Игњатовић је о њему говорио са исто онолико љубави и поштовања, са колико пи други један много већи његов ђак, Његош. Јаша се није раздвајао од Спме, ишао за њиме по уредништвима, гутао сваку реч његову, заноспо се њиме, п.: њему у част штампао прве своје стихове. У 11 числу Сербеког Народног Листа

1 О бављењу Симипну у Будиму, видети: Сима Милутиновић Сарајлија 1791—1845. Прилог новој историји српске књижевности, ње Написао Ђорђе С. Ђорђевић, професор. Београд, 1893. Стр 59—65.