Srpski književni glasnik

ЕДНОг за а, стихови, који почињу:

Здрав ми био Симо Сараевче! Здрав ми био познани јуначе! Јунак јеси, те не само мишцом, Него свачим човек чим мож! бити.-! —

Тада се десила она занимљива сцена, тако E ристична по стање духова у тадашњем | M уВЕ

буди Сима Јашу.! „Устај, Јава ни те појада, добро упамти еве што ћеш видети. Питам га шта. Ћ. jj да буде; Hebe да ми каже. Води ме далеко, у буд брегове. Станимо се на једном красном у звишеном откуда се све унаоколо видјело. Мало почекамо, дођу многи млади људи, сами ђаци. Сунце се } није појавило, тек се румен зрачна показиваше, "вријеме | било тико, роса пада, шумеки мирис од свула, пе

А фи овако описује исту њасту“ сцену, како је сам назива: зе

„Сад баш хоће сунце да се роди. Узму OP OCA o као ега факултета. Ја с OVO 335 ia

1 Ту сцену испричао. је сам Јаков Игнатовна У списатеља. (Дјела, 1, 260—261), само са извесним греш

Молазин за художество, књижевство и моду, у 54 броју ову белешку: »Симу Милутиновића, млади Србљи, акад Орловом брду, испод Будима, 4 јулија 1858 венчаше јеловг | са пшеничним класем за класическог песника у Сербо Јован Суботић (Живот Д-ра Јована Суботића, Автобиограф део. Нови Сад. „1902. стр. -67), који је. „учествовао ут

бенбергу.