Srpski književni glasnik

59 ОрРпски Књижевни Гласник.

по одајама дворова њихових п на утокама река њихових.“ Мађарски национални покрет пзазива исте покрете п код словенских народа у Угарској. Мађари се почињу одупирати германизацији која је била захватила њихове више сталеже; у то доба они стварају п своје по030риште, и академију, и музеј, и касине по свима местима. Мађарски језик признаје се за званични 1836. Илирество се јавља; Гајеве Ногуа ке Хоуше изилазе у Загребу 1 јануара 1895.

Међу Србима се почињу будити и нови интереспа не само за голе препирке о правописеној реформи. Из „Славјано-сербетва“ иде се право у „Србетво“. Почињу се“ водити препирке шта је боље: Србљин, Србин или Срб. Српски народ, притешњен с једне стране провинцијалним феудализмом, а са друге граничареким апеолутизмом и војничким заптом, пма само нешто мало слобода у слободним и повлашћеним варошима и у „размилитареним диштриктима“. У Хрватској и Славонији, Срби, као „штизматици“ не уживају ни верску ни грађанску равноправност: они не смеју куповати племићека. имања п непрестано су изложени верским гоњењима п насилном покатоличавању. Само више свештенство ужива нешто права: владике имају право гласа у Горњем Дому. Код српске "буржоазије и интелигенције јавља се национални покрет у виду култа псторпјеке прошлости и жеље за грађанским слободама, у сељачком сталежу у виду аграрног питања, мржње на спахије у селима, ва војне команданте у Граници. У Сербеком Нарздном Листу, опрезно-и из далека почињу се помињати зајемчена права ерпског народа, наводе се царске привилегије, тражи се „српски конгрес“ y Карловцима. Врење духова настало“ је; пошло се путем 1848.

Пешта. стоји на челу српскога покрета, јер је ту велики број богатих трговаца српских, доброг дела интелигенције и највећег броја ђака који са свих етрана тамо долазе. Ту је n Матица Српска која почиње развијати живљу делатност. Текелијанум, као кошница нека,