Srpski književni glasnik

ГОСПОЂА БОВАРИ. (23.) У.

Беше четвртак. Она је устала и облачила се нечујно да не пробуди Шарла, који би јој приметио што се спрема тако рано. Затим је ходала по соби, заустављала се пред прозорима и гледала на Трг. Слаба јутарња светлост промицала је између пијачних стубова, а на апотекаровој кући, чији капци беху затворени, видела су се у бледој светлости зоре велика писмена његове фирме.

Кад је на сахату било седам и четврт, она оде у гостионицу код Златнога Лава, на којој јој Артемиза, зевајући, отвори врата. Ова разгрте за Госпођу угаљ који беше покривен пепелом. Ема остаде сама у кујни. Она је с времена на време излазила. Хивер је презао коње не · журећи се, слушајући у осталом тетку Лефрансоа, која му је, промоливши главу с памучном капом кроз један мали отвор, наручивала толико ствари и давала толико објашњења. да би се сваки други збунио. Ема је лупкала ногама о калдрму у дворишту.

Напослетку, пошто је појео чорбу, огрнуо кабаницу, припалио лулу и узео бич, он се мирно попе на своје седиште.

Ласта пође лаганим касом, и, првих три четврти миље, заустави се на више места да прими путнике који су је очекивали крај пута, пред вратницама од дворишта. Они који беху раније јавили нису још били спремни;

неки су шта више још спавали; Хивер је звао, викао,

пеовао, затим силазио са свога седишта и песницама лупао у врата. Ветар је дувао кроз разбијена окна на колима.

Међутим четири клупе пуниле су се, кола су одмипала, јабуке су пролазиле једна по једна ; а пут, између