Srpski književni glasnik

419 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

два дугачка јарка пуна жуте воде, пружао се у недоглед еужавајући се према хоризонту.

Ема га је знала од почетка до краја; знала је да иселе ливаде долази један дирек, затим један брест, па шуна или колиба путарова; по који пут шта више, да би била изненађена, она је склапала очи. Али никад није губила тачан појам о даљини која је остајала.

Напослетку, куће од ћерпича примицале су се, земља је одјекивала под точковима, Ласта је промицала између башта, у којима су се кроз плот видели кипови, осмалуци, поткресани тисови и по која љуљашка. Затим се, у један мах, указивала варош. |

Спуштајући се у облику амфитеатра и утонула у магли, она се ширила преко мостова, нејасно. Поље се затим пело монотоно, и у даљини додиривало с нејаеном површином бледога неба. Кад се овако одозго погледа, цео се предео чинио непомичан као нека слика; у једном крају тискале су се усидрене лађе; река је описивала велики лук испод зелених брегова, а дугуљаста острва изгледала су на води као велике црне рибе које се не мичу. Фабрични димњаци избацивали су огромне мрке перјанице које су се растурале у ваздуху. Чуло се хуктање топионица са јасним звуцима звона на црквама које су избијале из магле. Дрвеће по булеварима, без лишћа, чинило је љубичасте џбунове посред кућа, а кровови, који ву се блистали од кише, преливали су се неједнако, према висини квартова. Овда онда духнуо би ветар и однео облаке на вис Свете Катарине, (као ваздушне таласе који су се нечујно разбијали о какву стену.

Нешто заношљиво издвајало се за њу из овог нагомиланог људства, и срце јој се јако надимало, као да су јој сто двадесет хиљада душа, које су ту дисале, све у један мах слале дах страсти које је она у њима замишљала. Њена љубав расла је пред овим простором, и испуњавала. се узрујаношћу ! при нејасном брујању које се пело одоздо. Она је њу поново изливала, на тржишта, на шеталишта, на улице, и ова стара нормандијска варош