Srpski književni glasnik

ГоспоЂа Бовари. 417

Он је ишао за колима п певао једну песмицу: Често топли лепи дани У девојке љубав буде. А у осталим стиховима говорило се о тицама, о сунцу и о лишћу.

По који пут, он би се наједанпут појавио иза Еме, гологлав. Она би вриснула и тргла се. Хивер је збијао шалу с њиме. Наговарао га је да се показује за новац на Сен-Роменском вашару, или га је кроз смех питао шта му ради драгана.

Често би, за време вожње, његов шешир наједанпут ушао у кола кроз прозор, док се он, другом руком, чврсто држао на басамаку где га је прекало блато од точкова. Његов глас, у почетку слаб и крештав, постајао је оштар. Он се разлегао кроз ноћ као нејасно јадиковање у некој тешкој невољи, и кроз звеку прапораца, шуштање дрвећа и крчање кола изгледало је да долази из даљине, што је Ему потресалог Он јој је силазио у дубину душе као вихор у провалу, и носио је у просторе безграничне меланхолије. Али је Хивер, који је опажао претегу, немилице шибао бичем беднога слепца. Врх бача ударао је у његове ране, и он је урличући падао у блато.

На послетку би путници на Ласти редом поспали, једни отворених уста, други. се погнутом главом, наслањајући се на раме своме суседу, или с руком провученом кроз ремен, љуљајући се равномерно према кретању кола; а светлост фењера који се клатио напољу, на сапима коњским, продирући унутра кроз завесе од сурога платна, бацала је црвене сенке на сва ова непомична лица. Ема, ван себе од туге, дрхтала је од зиме у својој одећи и осећала све већу хладноћу на ногама, и неизмеран бол у души.

Шарл је, код куће, чекао на њу; Јаста је свакога четвртка. стизала. касније но обично. Госпођа је најзад долазила! Она би као од беде пољубила дете. Ако вечера није била готова, не мари! она је извињавала ку“ варицу. Све је сада било допуштено овој девојци.

24