Srpski književni glasnik

499 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Да сам на вашем месту, рече он, ја бих исплатио дугове и још би ми нешто претекло.

Ема напомену да је тешко наћи купца; он јој даде наде да ће га наћи; али она упита шта треба да ради да може продати.

— А нашто вам је пуномоћетво! 'одговори lepe.

Ове речи разведрише је као свеж ваздух.

— Оставите ми рачун, рече Ема.

— 0! није то тако хитно! настави Лере.

Он дође поково друге недеље, и похвали се, да је после дугог и дугог тражења напослетку пронашао неког Ланглоа, који је одавно бацио. око на ово имање, не казујући шта би дао за њега.

— Нека да шта хоће! узвикну она.

Требало је чекати, на против, искушати купца. Тога ради било је вредно отпутовати, и како она није то могла учинити, Лере се понуди да он оде на лице места ида се разговори с Ланглоом. Кад се вратио ес пута, он изјави да купац нуди четири хиљаде дпнара.

Ема је била блажена кад је ово чула.

— Искрено да вам кажем, додаде он, добро је плаћено.

Она прими одмах половину новца, и кад му хтеде исплатити рачун, трговац јој рече:

— Моје ми части, баш ми је жао што се одједанпут лишавате тако велике суме.

Она тада погледа банкноте ; и, помишљајући на неограничени број љубавних састанака који су ове две хиљаде динара представљале, промрмља:

— Како! како!

— (0! настави он смејући се доброћудно, у рачун се може ставити све што год хоћете. Зар ја не знам породичне односе“

И он је гледаше право у очи, држећи у руци две дугачке хартије које је пропуштао кроз прете. Напослетку, отворивши свој бележник, он положи на сто четири попуњене менице, од којих је свака гласила на хиљаду динара.

и