Srpski književni glasnik

ГоспоЂаА БоваАРИ. 493

— Потпишите ово, рече он, и задржите све.

Она узвикну, згранута.

— Али, ако вам дам остатак, одговори Г. Лере безочно, не чиним ли вам тиме услугу7

И, узевши једно перо, он написа на дну рачуна: „Примио од госпође Бовари четири хиљаде динара.“

— Чега се бојите2 кроз шест месеца примићете остатак новца за продату чатрљу, а рок је последњој меници после овог плаћања. | Ема се сплела била у овим рачунима, и уши су јој звониле као да златници, просипајући се из кеса, звече свуда око ње по поду. Напослетку јој Лере објасни како има једнога пријатеља Венсара, банкара у Руану, који ће есконтовати ове четири менице, и он ће затим лично предати Госпођи вишак преко стварнога дуга.

Али, уместо две хиљаде динара, он донесе свега хиљаду и осам стотина, јер пријатељ Венсар (као што је и право) беше унапред узео две стотине, на име трошкова за посредништво и есконтовање.

Он затим немарно заиска признаницу.

— Ви ћете разумети. , у трговини.., покадшто.. И то с датумом, молим вас, ес датумом.

Хоризонт остварљивих жеља отвори се тада пред Емом. Она је била још толико паметна те је одвојила хиљаду талира, чиме је платила о року прве три менице; али четврта, случајно, упаде у кућу једног четвртка, и Шарл, узнемирен, стрпљиво сачека повратак. своје жене да добије објашњења.

Ако му није казала за ову меницу, то је зато што је хтела да га поштеди од домаћих брига; она му седе на колена, миловала. га. је, гукала је, набрајала је читав низ неопходно потребних ствари које је узела на вересију.

-— Најзад, према количини, признаћеш да то није сувише скупо. |

Шарл, не знајући како да се помогне, убрзо се обрати неизбежноме Лереу, који тврдо обећа да ће ствар изравнати, ако му Господин потпише две менице, од којих