Srpski književni glasnik

494. СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

је једна гласила на седам стотина динара, с роком плаћања од три месеца. Да би могао својој обвези одговорити, он написа мајци једно дирљиво пиемо. У место да пошље одговор, она дође лично; и кад га Ема упита, да ли му је обећала помоћи:

— Јесте, одговори Шарл. Али хоће да види рачун.

Сутрадан, зором, Ема отрча Г. Лереу да га замоли за други рачун који неће прећи хиљаду динара ; јер ако би показала онај од четири хиљаде, морала би рећи да је исплатила две трећине, и следствено признати продају непокретности, пазар који је трговац вешто извео и за који се тек касније сазнало.

И ако је свакој ствари била цена врло ниска, Боваријева мати опет нађе да је трошак претерано велики.

— дар се није могло без ћилима Нашто превлачење наслоњача У моје време, у кући је била свега једна наслоњача, за старе људе, — бар тако је било код моје матере која је, могу рећи, била честита жена. Не може сваки бити богат! Никакво имање не може опстати, кад се расипа! Мене би стид било кад би се тако разнежила као ви! а ја сам међутим жена стара, нега ми је потребна... Гледај! шта је ту украса, шшџа! Како! постава од свиле, по два динара!.. кад има муселина од пола динара, па чак и од четрдесет пара, који може врло добро да послужи.

Ема се беше извалила на канабе, па је одговарала, што је могла мирније:

— Добро, госпођо, доста! доста...

Старица јој је и даље предиковала, проричући им да ће скончати у болници. У осталом, све му је био крив Бовари. Срећом је обећао да ће уништити то пуномоћетво...

— Каког

— Ах! он ми се заклео да ће то учинити, настави добра жена.

Ема отвори прозор, зовну Шарла, и јадник мораде признати да му је мати измамила реч.

Ема. изиђе, и брзо се врати пруживши јој достојанствено повелики лист хартије.