Srpski književni glasnik

Закон РЕДА У ИСториЈИ. 443

човечанства и његове борбе с природом положен темељ свега његовог прогреса, да су сви највећи и најтежи напретци учињени у то прво доба, да су тада учињени сви основни проналасци и открића, без којих се сав његов потоњи прогрес не би могао ни замислити, и од којих су сви потоњи проналасци, открића и напретци само последице и деривације, да је у то доба човек усавршио своју телесну организацију, која је вечити и непромењиви носилац његове душе, да је у то доба у главним цртама обележен цео потоњи пут човечанства кроз историју, и да је сва цивилизација његова само цвеће и род на оном истом дрвету коме је корен дубоко у мраку животињског, природног живота човековог. Велике историјске идеје — монотеизам, гравитација, еволуција нису резултати чула ни садашњости, него целе историје човечанства; велики духови нису оруђа свога времена и свога народа, нису израз садашњости; они су оруђа историје човечанства, поједини моменти на сату историје који време навија. Отуд се развитак великих духова никако не може разумети из уске средине, у којој су постали, из живота њихова друштва; они су оруђа целе историје, зависе само од ње MH везани су само за њу. Као што је земља заједничка мати свих људи, тако је историја заједничка мати свих духова; само историја рађа духове. Нити су Јевреји родили Христа, ни Енглези Њутна и Дарвина; кад им је било време њих је родила историја, те припадају само целој историји, те и преживљују своје народе и своја времена.

Тако све поједино у историји — народи, религије, философије, науке, цивилизације — везано везама зависности и континуитета, губе своју самосталност п постају делови једне велике целине, историје човечанства ; тако све више падају све вештачке преграде којима су егоизам и несвест одвајали једно од другог поједине земље и народе, религије, времена, итд. Као што се у појединим народима врши процес историје човечанства, тако се у појединим наукама врши процес историје ума људског,