Srpski književni glasnik

444 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Тако историја има да веже све народе и сва вре-. мена, да их приближи једно другом и да их помири једно e другим; и везујући се за природу п њене ствари и појаве, разумевајући законе живота њена, човек јој се кроз историју све више приближује и мири се с њом. Умно· жавајући везе своје са све више ствари, човек се све више интересује за њих, оне добивају све више вредности за човека, све му више ствари постају сродне и потребне, те се осећа дужан све већем броју ствари, те се уски круг човекових симпатија све више шири, све даљим и дубљим везама, на све већи број ствари.

Тако атракциона снага историје, као и сунца, све више расте; она све више привлачи себи све раскомадане делове човечанства и ума његова, и данас је кроз њу примитивни човек ближе цивилизованом човеку, него што су некад били једновремени народи један другом.

21.

А да би се све поједине ствари могле везати у једну велику органску целину, то свака ствар мора заузети своје право место међу другим стварима, мора долазити у своје време, мора дакле имати одређене границе у простору и времену, мора имати одређене границе своје вредности, величине и енаге, које не може прелазити без штете по друге делове и органе те целине; вредност сваке ствари мора бити пропорционална потреби ње, њеној величини, количини, снази и трајању. Тако везивање ствари води пропорционизацији ствари, и у том процесу јесте ход од диспропорције ка пропорцији.

Као што се свуд на првим ступњима развитка органи развијају диспропорционално, тако је диспропорција први ступањ и у психичком животу; у прво доба човеково чулност и фантазија превлађују над разумом, и тек у зрело доба чулност и фантазија сузбијају се у своје праве границе и разум заузима своје место. Тако у прво доба страх и мржња превлађују над сажаљењем и љубављу, као и осећање над мишљењем,