Srpski književni glasnik

446 СрРпски Књижевни Гласник.

безмерно, колосално ; најстарији ликови богова јесу колоси и чудовишта. |

Последице пропорције. Тек онда кад је свака ствар заузела своје право место у простору и времену поред других ствари, кад су свакој ствари одређене праве границе њене величине, трајања, снаге и вредности, онда настаје равнотежа, мир, хармонија целине. Пропорционизација сгвари водећи равнотежи, миру и хармонији, доноси све лепо и добро, истину, слободу и правду.

Први резултат пропорционизације свих ствари јесте једна једина целина. Тек онда кад свака ствар заузме своје право место у простору п времену поред других ствари, настаје живот целине; да би било целине ту морају бити све ствари, а да би оне ту биле све, не сме ниједна заузимати место и других ствари, не сме се ширити преко својих граница; да би било целине, мора бити процорције; целина је резултат пропорције. Само у тој великој целини историје људског живота може се видети правилност и законитост свега. И само у тој великој целини долази се до сталног мира, пошто мир није ништа друго него правилно, законито, хармонично, пропорционално кретање свих појединих делова целине.

Пошто свака поједина ствар зависи од других ствари те не може постојати без везе са другим стварима, то се ни једна ствар не може разумети без везе са другим стварима; неразумљиво значи не везано, усамљено. Свака ствар може се разумети само из њених веза са свима другим стварима, само као део једне целине; а пошто је човек везан са свима стварима у прошлости и у садашњости, и пошто је човек цео само у историји, то је само у историји човека целина, те се свако поједино може потпуно разумети само из историје човека и ума његова, јер се само целина може разумети. Што мања целина мање је разума у њој. и обрнуто. По томе највиши разум јесте само у целој историји човека, те само у њој може бити потпуне истине. По томе ни у једној теорији, идеји, принципу није цела истина, пошто су они само поједини