Srpski književni glasnik

Закон РЕДА У Историји. . 447

делови целе истине, те су истпнити само за поједина времена ; за остала времена они су заблуде. Геопентрика, политеизам, божанско порекло човека, били су истине за своја времена; данас су они заблуде, као што би хелиоцентрика, еволуција, једнакост људи биле заблуде за прва времена ума човекова.

Пошто је само целина истина, пошто се само целина може разумети, то све поједино има разума, истинито је, има смисла, само онда и само донде кад је и докле је целина; чим престане да буде целина и постане само део, орган веће целине, онда се може разумети и видети му смисао само из те целине. По томе се само у целој историји човека може видети истинитост и смисао свега; гледано из појединих времена, из једне садашњости, све друго што не постоји у то време јесте заблуда. Геоцентрика, ропство, касте, политеизам — све је то било истина у своје време, а да су то биле истине може се видети само из целе историје човека и ума његова.

Тако је све поједино истина само на свом месту, само у своје време, само у одређеним границама простора и времена; по томе да би се нешто разумело, да би имало смисла, да би било истинито, оно мора имати граница. По томе истина јесте постављање тачних граница. стварима у простору и времену; што су те границе тачније тим је истина виша. Тако је хелиоцентрика виша истина од геоцентрике, јер поставља тачније границе земље, њене величине и снаге према сунцу и козмосу: тако је десцендентна теорија виша истина од теорије стварања, јер поставља тачније границе човека и његове вредности према другим животињама п стварима у природи. По томе заблуда није ништа друго него непознавање тачних граница ствари; заблуда стоји према истини као дете према зрелом, као дивљак према цивилизованом човеку ; заблуда је првобитно доба према данашњем, племе према народу, народ према човечанству. Идеја човека може бити истина само у целом човечанству; само се у човечанству може бити човек,