Srpski književni glasnik

448 Српски Књижевни Гласине.

И све поједино јесте истина само на свом месту. Заблуда је кад земља заузме центар васионе, и кад се човек попне на висину богом изабраног створа; истина је кад земља заузме своје место поред других планета сунчевих и човек своје право место међу другим животињама и стварима; геоцентрика је истина само за чуло, за ум она је заблуда.

Пошто је највиша истина само једна, непромењива, постојана, вечита, то еве што је пролазно није потпуна истина; по томе највиша истина не може бити ни код једног човека и народа, ни у једној религији, философији, науци, ни у појединим временима, ни у појединим просторима; највиша истина до које ум људски може доћи јесте само у целој историји човековој.

Пошто су тако разум и истина само у целини, а целина. је резултат пропорције, то истине и разума може бити само онде пи онда где и кад има пропорције; што је тачнија пропорција тим има више истине и разума.

И свако добро јесте само у пропорцији; све је добро на свом месту и у своје време; чим пређе своје границе простора и времена оно постаје зло -— деспотизам, ропство, суровост и несвест примитивног човека. Хришћанство је донело распад античког друштва, данас је оно једно од највећих добара. Зло је добро нижег ступња, као и заблуда што је истина нижег ступња; зло је уско добро, добро само једног човека, једне класе друштва, једног народа, једног времена; — за остале људе, класе, народе и времена оно је зло. По томе не само што се само у целини историје може видети да је свака ствар добра на свом месту п у своје време, него се само у тој целини може достићи највише добро. Тако је и свака врлина само на свом месту и у своје време врлина.

Само се у целини историје може видети потреба и вредност свега на свом месту и у своје време, у одређеним границама количине, величине и снаге; само се у тој целини може видети разлог свему што је постојало и што постоји. Данае немају оне вредности ни пирамиде