Srpski književni glasnik

Закон Реда У ИСТОРИЈИ. 449

ни храмови ни ропство, ни духовништво, ни освајања, као што су је имали у старо доба и на првим ступњима државног живота, као што у старо доба не би имале вредности, ни штампа, ни жељезница, ни електрицитет. Штампа има вредности само од пре неколико столећа, земљорад и трговина од почетка човековог социјалног живота, писмена од прве цивилизације до последње, ватра и оруђа од почетка човекова живота на земљи до свршетка. Само се у целини историје може видети вредност религије, философије и науке, инетинката, чула и разума, вредност великих и генијалних људи и масе друштва, фамилије, племена и народа, идеја и теорија као и вредност човека у опште.

Увиђајући да је све потребно на свом месту и у своје време долази се до све тачније правде, јер је и правда резултат пропорције ствари; све тачније одређивање вредности сваке ствари води све већој правди. Као и истина тако и правда своди ствари у њихове праве границе, на праву меру њихове вредности, према њихевој величини, снази, трајности, и што су те границе тачније и правда је виша. И као истина, тако је и правда сувише велики и узвишен принцип да би се могао видети у једној садашњости, у појединим временима и просторима; највиша правда може се видети и наћи само у целини историје. Увиђајући да су све ствари потребне у извесним границама простора и времена, и да све имају вредности у тим границама, одаје се п правда свима стварима, те историјски разум све више сужава кругове осуде, смешнот, глупог и жалосног, ширећи кругове правде и права.

Пошто је правда резултат пропорције ствари, то је неаравда резултат диспропорције ствари. Пошто до данас ни новац ни хлеб, ни власт ни имање, ни образованост ни слобода, ни права ни дужности, нису бивали пропорционално распоређивани у друштвима људским, то није било ни правде ; увек су до данас у појединим временима, код појединих народа и класа гомилани с једне стране и власт и имање и слобода и образованост и права, а с друге стране дужности и сиротиња, ропство и незнање.

2)