Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ О ЕНГЛЕСКОЈ.

ВАСПИТАЊЕ. (1)

Пут у Харо на Хилу; походио сам и Етон. Харо, Етон Ригби су главни средњи заводи који одговарају у главноме нашим великим лицејима; у Етону 800 ученика, а у свакоме другоме по 500, од тринаест до осамнаест година. Али, између ове две школе и нашег лицеја, разлика је огромна, поређење једних с другима најбоље може испољити контраст између два народа. Рекоше ми да могу Харов узети као углед средњих завода.

Завод је слободна, приватна установа, без државне потпоре, задужбина, па дакле, власник извеснога имања и наследнога прихода. Понекад, приход од овога имања бива. врло велики; у Харову је приход мали (1100 фунти стерлинга). Велики или мали, њиме управља нарочити савет фидејикомисара у који се улази избором. Овде их је шест, сви познати племићи п газде из околине; они имају право чинити знатне измене и. бирати директора. Главни део ове махине јесте друштво професора који узимају ђаке на стан и храну; сваки од њих предаје по нешто (грчки, латински, француски, математику, итд.), а, сем тога, држи у кући од десет до тридесет ђака. — Ако их има само десет, ручају и вечеравају за једним столом са домаћима; ако их је више, има два стола и за сваким по једно женскиње из куће. — Обично наставају по двоје у једној соби; највећи имају засебну собу. — И тако дете у школи нађе слику своје куће, 'у толико пре што су у Енглеској породице многобројне. Ту му је стан, једе у друштву једне госпође, и њега рачунају у нешто; живи у својој средини, а није, као код нас, потчињен касарнској заједници,

297