Srpski književni glasnik

456 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

„Кад сам се одлучио да напишем моју књигу, каже нисац Том Брауна, покушао сам да себи представим најобичнији тип дечака енглескога средње класе, онаквог каквога га знам из својега искуства; и одржао сам тај тип верно од почетка до краја моје приповетке, трудећи се да прикажем добар примерак таквога ђака“. Таква. књига имала је огроман успех. Младићи и зрели људи познали су себе у Тому, те се и ми можемо послужити њиме слажући се с писцем да је, и ако није претерао у оцртавању, био благонаклон. Ни Тем ни његов отац не маре много за право учење. „Какав савет да му, најзад, дам, питао се oTan? Да ли да му саветујем да буде приљежан, да ли да му речем како га шаљем у школу да научи добро латински и грчки 7 Не, не шаље се за то у школу; бар не само за то. Ја не бих дао ни парића за грчке наставке или за латинске, а ни његова мати. Па на што ће му управо школаг Вере ми, доста и за то што жели да у школу иде. Нека постане честит Енглез, корисан, услужан, истинит, џентлемен, Хришћанин, ето то је све што ја желим“. — И кад је Том себе, после неколико година, запитао зашто ће он у школи, одговорио је после размишљања: „жЖелим да будем први у крикету и у лоптању, и у свима осталим играма, да могу песницом толико добро владати како би одбранио своју главу од песница сваког другога човека, џентлемена или простака. Желим да научим толико латински и грчки да се могу на университету пристојно показати. Желим да оставим за собом глас дечка који слабијега није никада тукао а јачему никад леђа окренуо“. — Значајне речи, у њима је исказано шта један отац и један дечко обично осећају; наука и образовање ума у последњи ред, карактер, срце, храброст, снага и окретност телесна у први ред. Такво васпитање ствара и телесне и душевне борце са свима користима, али и са свима штетним странама које прате такво васпитање.

Између осталих штетна је страна и то што се развијају груби нагони. „Игра на првом месту, говорио