Srpski književni glasnik

469 Српски Књижевни Гласник.

центар 'је Евклид и сафички стих. Отуда ум доцније сазрева и доцније стиче опште погледе.

Последњи детаљ који оцртава разлику између две земље: у Харову један ђак троши годишње двеста фуната стерлинга. Колико је очева у нас који могу да потроше пет хиљада динара годишње за васпитање својих синова — У Француској, чиновник, човек везан за тако зване слободне професије, добија најчешће три хиљаде динара у тридесетој години, а пет хиљада у педесетој; уз то, обично, има врло незнатан приход од малога капитала. Издржавање синовљево стаје га хиљаду динара у колежу, стотине динара у богословији, а државне стипендије су многобројне. Може се рачунати да класично образовање стаје пет пута мање у Француској него ли у Енглеској. — Они сами признају да им је национални порок претерано трошење. Парламенат даје кредит за издржавање. 8500 основних школа; с тим кредитом могло би“ се у Француској издржавати 25000, с помоћу тога кредита могло би се образовати 1,500,000 деце француске место 95000 деце енглеске. Арнолд рачуна „да се у Француској троши за издржавање и администрацију школа, четвртина од онога што се потроши у Енглеској“. — У Окефорду, а и у опште по Великим Школама, вели MH B.., да један ђак потроши у средњу руку триста фу ната стерлинга годишње; двеста су, међутим, довољне; неки, штедљиво живећи, стижу и са сто фуната. Писац Том Брауна у Оксфорду наводи једнога епромашнога ђака који је излазио на крај са седамдесет и пет фуната стерлинга али је имао бесплатан стан и сви су га презвирали. Код нас један медицинар или правник који би имао седамдесет и пет фунаната стерлинга и бесплатан стан, био би врло задовољан; многи од ових живе и са хиљаду и пет стотина па опет ни најбогатијем не долави на ум да презире свога сиротнога друга.

(Наставиће се.) И. Тен. (Превео с француског Ј. Ј,)