Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД 467

хладна, поносита и укочена, која сваког дана, тачно у пет сати, слуша Метастазијеве стихове, остатак старе властеле, са старим навикама и старим појмовима, добра госпођа Ане убеђена да је властелин најбољи створ на свету, а дубровачка република најмоћнија држава. У том уверењу она спокојно живи, п не хаје за оно што се око ње догађа. Велика госпођа, достојанствена у ходу, у говору, у покретима. С белим шињоном косе на глави, у хаљини од црне свиле, с марамом од чипака у руци, изгледа, каже Војновић, као да је стари прашњави портрет што виси на зиду сишао из оквира п прошетао се по дворани. Живи у успоменама, занесена старом славом и господством. Кад момци Орсатови упадну, трчећи, у дворану, и, правдајући се, кажу да долазе Французи, Госпођа Ане мирно п поносито одговара: „Па да су и Турци не долази се тако пред госпара.“ — Кристина, која јој чита Метастазијеве стихове, није дошла на време па се извињава: „Ма шта ћете... Франчези доходу !...“ а. Госпођа Дне каже достојанствено и убеђено, раздвајајући сваки слог: „Франчези про-хо-ду.“

Најзад Орсат. Отмени властелин, школовао се у Паризу, одушевљавајући се слободњаштвом Француза n марсељезом која му је изгледала као симбол слободе, не сањајући да ће једног дана иста та марсељеза објавити пад његове отаџбине. Велики патриота и одличан беседник. Фраза му је снажна, елегантна, сјајна, пуна фигура и украса. Уме да нађе згодну реч која убеђује и одушевљава. Погађа мисли својих противника и упада у реч кад треба, збуњујући их.

Властелин по пореклу п друштвеном положају, али не по појмовима и убеђењима. Он преклиње кнеза да укине властелу, да буде сам господар — „буди ако хоћеш и Марин Фалиеро“ —, само да спасе републику. Ватрени патриота, али у његовом патриотизму има још један други осећај, остатак његовог аристократског порекла и културе, осећај личног понижења. Ући ће Французи у Дубровник а с њима и народи које су већ покорили,

39"