Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 471

сасвим негативно, то је Фр. Ниче. Ничеова негација морала није апеолутна у том смислу, да Ниче хоће у опште да морала нестане, већ он само у толико негира морал, у колико се под моралом разуме модерни хришћанскодемократски морал. Пеихолошка. подлога овога морала лежи у сажаљењу и љубави према ближњему а једнакост и братство основне су објективације његове. Ниче негира овај морал потпуно па на његово место етавља морал егоизма и неједнакости. Хришћанско-демократски морал то је, по Ничеу, морал ниских, слабих, незнатних, морал велике масе, укратко морал робова; његов аристократскоегоистички морал то је морал великих, јаких, отмених, морал неколицине, укратко мораљ господара.

Ничеова концепција морала има много дубљи корен него што би то на први поглед изгледало. Његов аристократски морал произлази из његовог схватања природе самог живота, тако рећи метафизичког корена овога последњег. По Ничеу живот је феномен не воље за живот, као што то мисли Шопенхауер, већ воље за моћ, за власт, за владу над другима. Есенција живота састоји се у томе, што све тежи да сферу свога утицаја прошири, да све што је около себи потчини: тако је међу органима у организму, тако је међу појединим организмима, тако је и код људи. Потчинити другога себи значи наметнути своју вољу другоме, значи ематрати другога само као средство да се своја сопствена воља непрестано одржава у напону. Рат, борба, уништење свега што је слабо, што није за живот способно, то је основна сигнатура свега што живи, и на основу тога има да се и морал постави и да се о вредности већ постављеног морала суди. А како стоји са хришћанско-демократским моралом 7 Og проповеда нешто сасма супротно, он проповеда мир, љубав, једнакост, братство, а то је директно сама негација живота. Прогрес човечанства као и еволуција природе могући су једино на основу рата, борбе и безобзирног егоизма, а Хришћанство проповеда принципе који су сасма супротни,