Srpski književni glasnik

4792 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

који према томе очевидно морају водити назатку и застоју културе људске. И доиста Ниче налази, да је хришћански морал крив за модерну декаденцију, која се опажа на свима пољима људске културе. Не уби, не отми, те су речи, вели Ниче, проповелане вековима као свете истине, а међутим нема већих убица у свету од ових светих речи. Разлика између господара и робова, између оних што заповедају и оних што елушају, претпоставка је сваког могућег друштва и сваког прогреса у њему, и прогрес људске културе и не састоји се ни у чему друTOM JO у продукцији све виших типова великог човека, човека јаке воље и јаког ума, човека аристократе.

Доктрину Ничеову, коју смо у горњим редовима само у најосновнијој идеји њеној карактерисали, излаже Фује опширно у свима основнијим принципима њеним. У првој књизи излажу се основни принцип философије Ничеове, воља за моћ, у другој иморалисам индивидуалистички и аристократски, у трећој судови Ничеови о Гијо-у, у четвртој религија Ничеова и напослетку у завршетку (сопс!оп) даје Фује свој општи суд о Ничеу као мислиоцу и о вредности његове доктрине.

У појединости критике Фујеове ми се овде не можемо упуштати. На многим местима његове су критичке примедбе неосноване, на многим недовољне, али на многим и довољне и тачне. У својој критици Ничеа полази Фује од исте оне доктрине о животу, коју заступа знаменити мислилац француски Гијо, и упоређење мисли Гијових са Ничеовим, коме је Фује посветио у својој књизи цео један део, чини један од најинтересантнијих одељака у делу његовом. Фује прецењује при томе како значај Гијоа као моралиста тако и његов утицај на Ниче-а. Ниче је истина познавао дела Гијовљева, те их је и наводио, али његова је доктрина у основи тако оделита, засебна, индивидуална, да је он није ни од кога могао позајмити (Фује упоређује Ничеа и са Штирнером, коме у уводу посвећује једну целу главу, прецењујући, као што то уосталом и многи други чине, утицај Штирнера на Ничеа и значај његове доктрине).