Srpski književni glasnik

4

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 473

И Гијо и Ниче полазе у критици морала са једног заједничког становишта ; обојица на име узимају да морални принципи немају никакве више санкције ни обавезе (Гијо је изложио своју доктрину у делу „Езашзве д'шпе штогаје вапз obligation ni sanction“), na, aKO живот људеки треба уредити по извесним правилима, та правила могу само проистицати из природе самог живота. И за Ничеа и за Гијоа живот је основ саме егзистенције, живот је према томе и сам циљ егзистенције; а циљ живота, који је у исто доба и најдубља природа његова, то је активитет у најинтензивнијем степену своме, активитет чији се максимум интензивности спаја са максимумом екстензивности. Све што живи, сваки живи индивидуум, тежи да увећа интензитет свога живота и да тиме у исто доба увећа и сферу свога утицаја на друге индивидуе.

Довде оба се мислиоца слажу, и овде, у одредби саме природе овог екетензивног проширења живота, настаје разлика у њиховим доктринама. Проширење живота по. Гијо-у састоји се у спајању једног индивидуума са другим, у унашању живота другога у сам живот наш, и отуда су љубав и алтруизам неминовне последице саме природе живота. По Ниче-у проширење живота лежи у нечему сасма супротноме:· проширити живот свој значи потчинити друге себи, значи своју моћ опробати на другпма. зКивотна енергија сваког бића премаша енергију потребну за његов индивидуални живот: по Гијо-у тај је сувишак енергије првобитно за то ту да биће не би трпило никакву оскудицу; по Ниче-у тај је сувишак већ и првобитно само за то ту, што је живот у основи воља за моћ, за силу, за владу над другима, тако да живо биће скупља што више енергије да би је могло употребити за владу над другима. По Гијо-у дакле индивидуум постаје већи, проширује се, да би и друге обухватио у себи; по Ничеу индивидум се проширује, постаје већи, да би друге одбио од себе, да би себе проширио и изнад њих и поред њих : по једноме богатство индиви.