Srpski književni glasnik

474 СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

дуалног живота састоји се у пожртвовању за друге, по другоме у сатирању других, у њиховом потчињавању; по једноме живот је у основи својој комуникативне и експанзивне, по другоме агресивне и деструктивне природе.

Врло су интересантна даља упоређења Ничеових идеја са Гијовљевим, која чини Фује, али их ми даље не можемо пратити. У своме завршноме суду о Ниче-у Фује налази, да он није ни издалека тако оригиналан, као што то сам за себе мисли, да је његова тежња, да свуда тражи и налази вољу за моћ као основ ствари и појава живота, слична тежњи Ларошфуко-а да свуда тражи самољубље као основ врлине и да је та тежња исто тако мало оправдана као и ова последња, да је његова доктрина морални анархизам, да је тај морални анархизам продукт његове недовољне анализе природе живота, који је у основи, као што је показао Гијо, алтруистичан и социјалан. Поред евих ових основних IH многих других мањих замерака, Фује ипак налази, да је Ниче велики дух, дух који је исказао читаву множину истина и полуистина, дух обдарен магичком моћи лиризма, којп је у стању да нам п ствари лажне, шта више п опасне, учини истинитим и примамљивим. Напослетку он налази као Француз још и нарочитог интереса у Ниче-у као представнику германизма, као представнику германских идеја бруталне силе, чија су жртва били Французи 1870 г. Све што Немачка има „најнапреднијега“, све што она има „најназаднијега“, све се то налази спојено у песми Заратустриној, вели Фује.

Др. БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ.