Srpski književni glasnik

i i ; i Y

TE: ———

___M. Li. 0

Б ЕЛ Е m E E. 479

у загради забележено „У пут“, а требало је, ако се сасвим верно хоће да прештампа текст, да се у стиху самом понови реч, као што је то учињено у стиху 121 п др. И после. чији су знаци питања којима је прошаран текст, Бранкови пили издавачеви7 И зашто ће (ако је слободно претпоставити да су знаци издавачеви) негде по три знака питања, и то чак у случајевима где не треба ни један 7 Најпосле, кад се овакве ствари издају, не треба да буде ни у тексту ни 'у примедби ни једне штампарске погрешке. А кад ми у примедби нађемо „Кал младија умрети“ у место „Кад млидија умрети“, и кад је та погрешка у најкрупнијим словима учињена, како можемо веровати да у самом тексту нема ни једне погрешке 7 и.

Доситије у Трсту. — Под тим насловом написао је Г. Андра Гавриловић један празан чланак у „Годишњици“ (књ. XXIII), продужујући тиме раније започету истородну серију књига и чланака о Доситију. Ми разумемо да о Доситију и његову раду треба пипсатп; разумемо да и о његову животу треба прибирати податке; п слажемо се с писцем да се „у последње време (и не само у последње време). труде нпр. Русп (и ке само Руси) да осветле и најситније детаље!) у животима својих великана“, али држимо да то треба писати и „осветљавати“ само на основу каквог“ нарочитог новог материјала, а не при томе оперисати с подацима и сувише познатим и приступачним. Да је Г. Гавриловић нашао какав пов свежањ писама, Досптијевих или чијих било, која осветљавају његов живот у годинама 1802—6 кад је он у Трету био; да је из тих писама извадио важне податке о Доситију и начинио слику овог философа, књижевну или интимну, ми бисмо потпуно одобрили рад његов. Да је бар Г. Гавриловић описао Трет у тим годинама, нашао тамо кућу Досептијеву или његових позпаника, изнео рељефну слику средине у којој се Досптије тада кретао, ми бисмо п тад сматралп његов рад као користан, и ако можда не као леп. Али кад Г. Гавриловић, са једном неразумљивом раскошношћу цитата, пепише у главном само оне податке које сваки пажљив читалац Доситијевих писама зна, или који се иначе налазе по Соларићевим предговорима п другим скоро увек познатим штампаним српским књигама а не по новим рукописима или неупотребљеним етраним списима, онда можемо сматрати нај-