Srpski književni glasnik

и

CPILC KI КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. Књига ХЈ, БРОЈ 7. — 1 АПРИЛ, 1904.

ПРИЧА БЕЗ НАСЛОВА. 1.

Покрај Хелене је стајао један протегљаст млад човек, црне густе косе и са јужњачким одушевљењем а нешто погрешним акцентом, машући рукама добацивао је разне досетке и будалаштине, које је весела и ведра девојка pano прихватала, смејући им се из пуног грла. После шале и досетака неосетно се прешло п на озбиљне разговоре. Павле је са истим одушевљењем, али уозбиљен говорио својој вереници о животу и његовим ралостима што их очекују, о плановима у будућности и каријери, којој иде на сусрет. Наравно Хелену су занимале куд и камо више његове ведре досетке и будалаштине, него ли магловити гланови о будућности, о којој она није викада до сад бригу водила ; радије је уживала у садашњости, него ли у његовим илузијама о будућности. Том још није било време. Тренутак среће, коју случај сад нуди, више вреди него година будућега блаженства. Баш са те разноликости у наравима они су се умели разумети и пристајали тако лепо једно за друго. Девојке су завидели срећи своје црнпурасте другарице, на коју је пао избор да буде срећна жена и домаћица. Њој је далеко више годила срећа која јој је на домаку била но она у којој ће доцније запливати.

Пролетње вече са прохладним пријатним ваздухом

31