Srpski književni glasnik

ПРИЧА ЂЕЗ НАСЛОВА. 483

прави живот и његове дужности, његове радости и горчине. Угураће се у друштво, постаће, како се то каже, пуноправни грађанин, порез плаћајућа глава, напредоваће у каријери, која му се већ задовољно смеши и у коју он тврдо верује. Безброј је планова смишљао за ово неколико година; сад улази у живот са познавањем, да их остварује. Промучио се, али је и проживео. Сад га чека живот и друштво, чекају га држава и отаџбина. И мати. Све ће их обрадовати и изненалити. Друштву и држави ставиће своје умне моћи и способности на службу а матери ће довести снају, дивно, честито црнпурасто чељаде, које ће му кућу испунити смехом и радошћу. Сви ће бити срећни — он и мајка највише. И ова последња мисао испуњаваше му душу задовољством п вољом. Он је радио и живио, учио и проводио се. Нема раја у ђаковању ако уз научне идеје које муче главу пи мозак не лебди сладак осмех и коврчица свилене косе; ако се поред неисплаћених рачуна не нађе какво љубавно писмо ; поред позоришне или трамвајске карте прамен одсечене косе ил исечена глава из какве украдене фотографије. Али то је све пролазно као дан; то све траје док се човек не усели у другу улицу, у нов стан и тада настају нова познанства, нове везе и сањарије.

Последње године школовања увукла се у Павлову душу и одају, унела се у вас живот његов једна чудна душа, једно ведро весело мило чељаде пуно духа и љубави, пуно жеље и страсти, пуно живота и истине. Све је друго била игра, сан, тренутак, ово је збиља, дубока вода што брег рони. Познавши се с њом убрзо су пристали једно за друго. То није била она ђачка љубав, које нестаје са променом стана, што се јавља од првог погледа и побеђује првим уздахом. Ова је љубав имала дубок корен, имала је свој велики постанак и историју и још је остало да црква запечати оно што је њихова љубав утврдила. То је требало наступити и само се че kamo да Павле добије у својој отаџбини службу и отпочне каријеру...