Srpski književni glasnik

ГОСПОЂА БОВАРИ. (24.) MI

Долазећи у Јонвил да се види с њом, Леон је често пута вечерао код апотекара, па је сматрао да му учтивост налаже, да и он њега позове.

| — Врло радо! одговорио је Г. Хоме; у осталом, треба да се освежим мало, овде ћу се сасвим запарложити. Ићи ћемо у позориште, у гостионицу, пироваћемо.

— Ах! Аристиде! промрмља нежно госпођа Хоме, поплашена магловитим опасностима којима ће јој се муж изложити.

— Штаг не упропашћујем ти довољно своје здравље, живећи у непрекидним испаравањима апотеке! Такве су вам, у осталом, жене: љубоморне су на науку, а после не допуштају човеку никакво разонођење које је с пуним правом заслужио. Не мари ништа, ви рачунајте на мене; ово дана ето мене у Руан, па ћемо заједно утуцати наше монаке“.

Апотекар пре не би нипошто употребио тај израз; али је сад почео да се влада по начину париском, несташном и слободном, који му се чињаше врло отменим; и, као госпођа Бовари, његова комшиница, он је радознало испитивао писара о животу у престоници, и шта више говорио је каванским говором да би засенио.. пучане.

Једнога. четвртка, дакле, Ема се изненади кад је у кухини код Златнога Лава срела Г. Хомеа у путничком оделу, то јест у једном старом огртачу који никад не беше видела на њему, се путничком торбом у једној руци и са зимском обућом у другој. Он не беше никоме саоп-

! Маријаше.