Srpski književni glasnik

494. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

штио своју намеру, бојећи се да не узнемири свет својим одласком.

Паомисао да ће видети места у којима је провео своју младост усхићавала га је без сумње, јер је целим путем непрестано говорио; и, чим је дошао, он живо скочи с кола, пи оде да се нађе с Леоном. Узалуд се писар одупирао ; Г. Хоме га одвуче у кавану код Џормандије, у коју је ушао достојанствено, не екидајући шешир, ематрајући да је врло просто скидати шешир на јавном месту.

Ема је чекала Леона три четврти сахата. Напослетку одјури у његову канцеларију, и, помишљајући свашта, оптужујући га да је равнодушан, и пребацујући самој себи за своју слабост, проведе цело по подне с челом прислоњеним на прозор.

У два сахата, они су још седели за столом један према другоме. Велика се трпезарија празнила; сулундар од пећи, у облику палме, ширио је под белом таваницом свој позлаћени струк; а близу њих, иза стаклене преграде, на сунцу, један мали водоскок брборио је у мермерном басену, у коме су се, међу грбачем и шпаргом, три укочена рака пружала до препелица, које су лежале наслагане једна на другу.

Хоме је уживао. Ма да га је раскош више опио но и сама гозба, помарско му је вино ипак загрејало мало крв, и, кад је изнет на сто омлет с румом, он стаде развијати неморалне теорије о женама. Што га је очаравало више свега то је шик. Он је уживао да види

отмену хаљину у лепо намештеном стану, и, што се тиче

телесних својстава, није мрзео лепо парче.

Леон је очајно погледао у сахат. Апотекар је пио, јео, говорио.

— Ви по свој прилици немате тога у Руану, рече он наједанпут. У осталом, предмет ваше љубави није далеко.

И, како је Леон на то поцрвенео:

— Но, будите искрени! Смете ли порицати да се у Јонвилу...2