Srpski književni glasnik

“O O | OI ——r "о - т

PocnobBA BOoBAPBH. 495

Млади човек стаде муцати.

—, Код госпође Бовари, не удварате...7

— Комег

— Собарици!

Апотекар се није шалио ; али, како је сујета у њему била јача од сваке обазривости, Леон се, и против воље, узе бранити. Он је, у осталом. волео само црномањасте жене.

— Имате потпуно право, рече апотекар; оне су бујније прироле.

И, нагнувши се на уво своме пријатељу, он му каза знаке по којима се познаје да је нека жена бујне природе. Он се шта више упусти и у етнографске особине: Немица. је, по њему, била сентиментална, Францускиња раскалашна, Талијанка страсна.

— А црницег упита писар.

— То је уметнички укус, рече Хоме. — Момче! две каве!

— Хоћемо ли да идемо 7 рече напослетку Леон већ нестрпљив.

— Yes.

Али пре но што ће поћи он дозва газду и похвали му радњу.

Млади човек, да би га се опростио, рече му затим да има посла.

— И ја ћу с вама! рече Хоме.

И, идући с њиме улицама, он је говорио о својој жени, о својој деци, о њиховој будућности и о својој апотеци, причао је како је траљаво стојала раније и до каквога је савршенства он довео.

Кад су дошли пред гостионицу код Булоње, Леон га нагло остави, попе се уз степенице и затече своју метресу у великом узбуђењу.

Кад чу име апотекарово, она плану. Он јој међутим изнесе пуно добрих разлога; до њега није било кривице, зар она не познаје Г. Хомеа 7 како је могла и помислити да му је његово друштво пријатније7 Али она се окрену