Srpski književni glasnik

496 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

да иде; он је задржа, паде на колена, и обухвати је рукама око паса, се покретом пуним пожуде и преклињања.

Она је стојала; њене крупне успламтеле очи гледале су га озбиљно п готово некако страшно. Затим их сузе помрачише; њене се румене трепавице спустише, она опусти руке, и: Леон их принесе својим устима, када уђе један слуга и јави Господину да га неко тражи.

— Ти ћеш се вратити7 рече она.

— Вратићу се.

— Али Rano

— Одмах.

— То је било једно лукавство, рече апотекар кад је спазио Леона. Хтео сам да учиним крај тој походи која вам је, како ми се чини, била непријатна. Хајдемо код Бридуа да попијемо чашу гаруса.

Леон се узе клети да мора у канцеларију. На то апотекар етаде збијати шалу на рачун хартијетина и акта.

— Оставите мало Кужаса и Бартола, до ђавола! Ко вам смета Покажите се човек! Хајдемо код Бридуа; видећете његовог пса. Врло занимљива животиња!

И како се писар непрестано опирао :

— Идем и ја. Читаћу какве новине чекајући вас, или ћу прелиставати какав законик.

Збуњен Еминпим гневом, Г. Хомеовим брољањем, а можда и услед ручка, Леон је стојао неодлучан и као опчињен алпотекаром који је понављао:

— Хајдемо код Бридуа! То је ту одмах, у улици Малпали.

И из слабости, из глупости, обузет оним необјашњивим осећајима који нас навлаче на најнепромишљеније кораке, он пристаде да иде код Бридуа ; и они га нађоше у његовом малом дворишту, где је надгледао три момка који су задихани окретали велики точак од машине за справљање соде. Хоме им даде неколико савета; он се пољуби с Бридуом; попише по чашу гаруса. Двадесет пута хтео је Леон да иде; али га је апотекар задржавао говорећи му: