Srpski književni glasnik

498 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

гледајући је овако искусну, говорио је у себи да је морала проћи кроз сва искушења бола и задовољства Оно што га је пре очаравало сад га је мало плашило. У 0сталом, он се бунио против овог подјармљивања његове личности, које је било свакога дана све јаче. Љутио се на Ему због ове сталне победе. Усиљавао се шта више да је не воли; алп чим би чуо њене лаке кораке осетио би се слабим, као пијанице кад угледају јака пића.

Истина је и то да је она на све могуће начине гле- · ,

дала да му се допалне: бирала је за њега најбоља. јела, облачила. је лепе хаљине, и гледала га је е пуно чежње. Она је доносила из Јонвила руже на грудима, које му је бацала у лице, бринула се за његово здравље, давала му савете како да се влада, и, да би га јаче привезала за себе, у нади да ће јој можда и Бог притећи у помоћ, обеси му о врат једну Богородичину пконицу. Она је. као мати пуна врлина, распитивала за његове другове. Говорила му је:

— Не дружи се с њима, не иди е њима, мисли само на нас; воли ме!

Она је била рада да мотри на његов живот, и паде јој на памет да нађе кога који ће га пратити улицама. У близини гостионице могао се увек наћи по какав пробисвет који је прилазио путницима и који не би одбио... Али јој понос не даде да то учини.

— Ах! ако! нека ме вара, шта ме се тиче! марим ли ја за тог

Једнога дана кад су се рано растали, и кад се сама враћала булеваром, она спази зидове свога манастира; она седе на једну клупу у хлад од брестова. Какав душевни мир у оно време! Како је жудела за неисказаним осећајима љубави које је покушавала, по књигама, да замисли.

Први месеци њенога брака, њене шетње на коњу кроз шуму, виконт који је играо валцер, и Лагарди са својим певањем, све јој то изиђе пред очи... И Леон јој се наједанпут учини онако исто далеко као п остали.