Srpski književni glasnik

500 Српски Књижевни Гласник.

новцу... Платићу му идуће недеље... Нека причека, јест, идуће недеље.

И момак оде, не рекавши ни речи.

Али сутрадан, у подне, она доби протест; и ова хартија са жигом, на којој је на више места и крупним писменима било исписано : „Аран, судски извршитељ у Бишију“ поплаши је тако јако, да је еместа одјурила трговцу.

Она га затече у дућану, како везује неке ствари.

— Слуга! рече он, стојим вам на расположењу.

Лере је међутим и даље радио свој посао, у коме му је помагала једна девојчица од тринаест година отприлике, мало грбава, која му је служила као помоћник и као куварица у исти мах. |

Затим, шљапкајући својом дрвеном обућом по дућанском поду, он се попе пред Госпођом на први спрат, и уведе је у једну тесну собицу, у којој је на једном великом столу од чамовине лежало неколико трговачких књига које је чувала попречна гвоздена полуга ес катанцем. Уза зид, под окрајцима од катуна, вирила је једна каса, али тако велика, да је у њој морало бити и другог нечега, а не само меница и новца. Доиста, Г. Лере је давао зајмове на залоге, и ту је оставио био златан ланац госпође Бовари, с минђушама јадног чича Телија, који, напослетку приморан на продају, беше купио у Кенканпоа једну малу бакалницу, у којој је умирао од свога катара, посред свећа које су биле мање жуте. од његовог лица.

Лере седе у своју широку сламну наслоњачу, и рече:

— Шта је новог

— Погледајте.

И она му показа хартију.

— Па шта ја ту могу

Она на то плану, подсећајући га на дату реч да неће пуштати у оптицај њене менице; он то признаде.

— Али и сам сам био приморан, нож ми је био под грлом.

— Па шта ће бити сад настави она.