Srpski književni glasnik

502 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

Он онда затвори очи да се размисли, написа неколико бројева, и, изјављујући да ће имати много муке, да је ствар тугаљива и да чини велику жртву, он издиктира четири менице од две стотине педесет динара сваку, с роком од месеп дана од једне до друге. J

— Само да Венсар пристане! У осталом, ствар је свршена, код мене нема увијања, ја што кажем кажем!

Он јој затим показа повише нових ствари, али од којих ни једна, по његовом мишљењу, није била достојна Госпође.

— Помислите, ево ова хаљина стаје тридесет и пет пара метар, с јеметвом да је боја постојана! И свет то верује! Наравно да му се не казује каква је роба, додаде он, хотећи да је овим признањем о варању других сасвим убеди о своме поштењу.

Затим је позва да јој покаже три рифа свилене чипке, које је ту скоро нашао на једној раепродаји.

— Нешто особито! рече Лере; сад их много употребљавају као украс на наслоњачама, то је најновије.

И, бржи но какав опсенар, он уви чипку у плаву хартију и утрапи је Еми у руке.

— Али, кажите ми бар...

— Други пут, други пут, настави он окрећући јој леђа.

Још исто вече навали она на Боварија да пише матери, да им што пре пошље сав остатак наслеђа. Свекрва одговори да нема ништа више; ликвидација је била извршена, и, осем Барневила, остало им је шест стотина ливара дохотка, које ће им она тачно исплаћивати.

На то Госпођа посла рачуне двојици тројици пацијената, и ускоро поче се у велико служити овим средством које јој је испадало за руком. Она је редовно додавала после потписа: „Немојте говорити о овоме моме мужу, ви знате како је он поносит.. Извините... Ваша одана...“ Било је неколико жалаба; она их задржа.

Да би дошла до новаца, она стаде продавати старе рукавице, старе шешире, стару гвожђарију; при погађању