Srpski književni glasnik

ти

ГоспоЂаА БоваАРИ. 503

била је врло грамжљива, — јер је њена сељачка крв мамила на добит. Даље, приликом својих одлазака у варош, куповала би разне ситнице, које би јој Г. Лере, у недостатку других, зацело узео. Она купи нојева пера, хинески порцелан, ормане; узајмљивала је новац од Фелисите, од госпође Лефрансоа, од гостионичарке код Црвенога Креста, од свакога, где стигне. С новцем који је напослетку добила из Барневила, исплати две менице, осталих хиљаду и пет стотина динара растурише се. Она се завали у дуг поново, и тако непрестано!

Покадшто је, истина, покушавала да рачуна; али је долазила до тако страшних закључака, да није могла веровати. Тада је почињала изнова, збуњивала се, остављала све на страну и није више о томе мислила.

Кућа је сад стојала врло жалосно! Повериоци су излазили из ње гневна лица. Мараме су се вукле по пећима ; а мала Берта, на саблазан госпође Хоме, носила је подрте чарапе. Ако би се Шарл бојажљиво усудио да учини какву примедбу, она је одговарала сурово да томе она није крива!

Откуда ова напраситост7 Он је све објашњавао њеном ранијом живчаном болешћу; и пребацујући себи што је сматрао њену болест за махну, он је оптуживао себе као себичњака, и долазило му је да отрчи к њоји да је загрли.

— Али не! говорио је у себи, био бих јој на досади.

И не би отишао.

По вечери шетао се сам по башти; узимао је малу Берту на колена, развијао своје лекарске новине, и покушавао да је научи читати. Дете, које није никад учило, погледало га је зачуђеним и тужним очима, и ударало у плач. Он би је онда узео тешити; доносио јој је воде у кантици да прави реке по песку, или је ломио гранчице да сади дрвеће по лејама, што је мало ружило башту, која беше зарасла у високој трави; толико над-

– ница није било плаћено Летибудоу! Детету је затим би-

вало хладно и тражило је мајку.