Srpski književni glasnik

Госпођа БоваАРИ. 505

Допста, неко беше послао његовој матери дугачко писмо без потписа, извештавајући је да јој син пропада са једном удатом женом; и добра жена, назирући вечитог баука породица, то јест незнано опасно створење, сирену, чудовиште, које фантастички живи у дубинама љубави, обрати се одмах се писмом његовом господару Г. Дибокажу, који се лепо показао у овој ствари. Он је држао Леона три четврти сахата, с намером да му отвори очи, да му скрене пажњу на провалу пред којом је стојао. Таква љубав удила би касније његовом раду. Он га је преклињао да прекине ове односе, и да ову жртву, ако неће да је учини у свом сопственом интересу, учини бар њему за љубав, Дибокажу!

Леон се напослетку беше заклео да неће више видети Ему; п сн је пребацивао себи што није одржао реч, помишљајући на све неприлике и прекоре које му ова жена може још навући на врат, а да и не рачуна шале својих другова, које су се збијале у јутру, око пећи. У осталом, ускоро ће постати први писар; било је дакле време да буде озбиљан. Зато се остави флауте, ватрених осећаја, маште; јер је сваки пучанин, у жару своје младости, ма један дан, један тренутак, мислио да је спо-

· собан за силне страсти, за велика дела. И најобичнији

распусник сневао је о султанкама ; сваки бележник носи у себи остатке једнога песника.

Њему је сад било досадно, кад би му Ема, наједанпут, зајецала на грудима; и његово срце, као људи који могу да поднесу само извесну количину музике, 0глушивало се, потпуно равнодушно, о хучне изјаве љубави чије нежности оно није више осећало.

Они су се сувише познавали, те нису могли више имати она изненађења у љубави, која устостручавају њене радости. Она је била исто толико сита њега, колико се он био наситио ње. Ема је познала у прељуби оскудицу сваке узвишености, као год у браку.

Али како да се опрости тога После, узалуд је осећала. колико је понижава нискост овакве среће, она је