Srpski književni glasnik

508 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

донели неку другу хартију коју није прочитала; зато је пренеразише ове речи:

„У име краља, закона и правде, налаже се госпођи Бовари...“ |

Прескочивши затим неколико редова, она спази:

„Да у року од. двадесет и четири часа најдаље“. — Шта то7 „Плати укупну суму од осам хиљада динара.“ И шта више, мало ниже стојало је: „На то ће бити приморана сваким законским средством, а нарочито извршним пописом њене покретности.“

Шта да ради 7... У року од двадесет и четири часа: сутра! Лере је, помисли, хтео без сумње да је опет поплаши ; јер она у часу прозре све његове ујдурме, циљ његове предусретљивости. Једно је само тешило, претерано велика сума.

Међутим, непрестаним куповањем, неплаћањем, узајмљивањем, потписивањем меница, затим обнављањем тих меница, које су после сваког новог рока бивале све веће, она је најзад припремила господину Лереу капитал, који је он с нестрпљењем очекивао за своје спекулације.

Она оде к њему отворено.

— Знате ли шта ми се десило То је зацело нека шала.

— Није.

— Како тог

Он се лагано окрете, и скретивши руке рече јој;

— Зар сте ви мислили, драга госпођо, да ћу ја довека бити ваш набављач и банкар из чистог милосрђа Ако ћемо право, крајње је време да ја дођем до свога новца !

Она устаде против количине дуга.

— Не знам! суд га је утврдио! има пресуда! она вам је саопштена! У осталом, то је ствар Венсарова.

— А зар ви не бисте могли...

— Не, не могу ништа.

— Али..., ипак..., промиелите.

И она поче говорити којешта; није ништа. знала.., ово је дошло изненада...