Srpski književni glasnik
и
ГоспоЂа БоваАРИ. 509
— А ко је томе крив7 рече Лере клањајући се иронично. Док ја издирем као какав црнац, ви проводите време у уживању.
— Ах! оставите се предика, молим вас!
— Оне не шкоде никад, одговори он.
Ема се показа слаба, стаде га преклињати; и шта више, она наслони своју белу и дугачку руку на трговчева колена.
— Оставите ме! Могао би човек мислити да хоћете да ме заведете!
— Ви сте једна хуља! узвикну она.
— Охо! ви баш не бирате речи! настави он смејући се.
— Ја ћу обелоданити ко сте ви. Рећи ћу своме мужу...
— Добро, а ја ћу нешто показати вашем мужу!
И Лере извади из касе признаницу од хиљаду и осам стотина динара, коју му она беше издала кад је примила новац од Венсара.
— Мислите ли ви, додаде он, да тај грешни човек неће увидети вашу малу крађу 2
Она се сроза, смрвљена више но што би била да је ко ударпо маљем. Он је корачао од прозора до стола, понављајући :
— Ах! ја ћу му показати.. показаћу му...
Затим се приближи Еми п рече јој благим гласом:
— Ово није ни мало пријатно, ја то знам; алп од тога није нико умро, и пошто вам остаје једино средство да ми вратите новац...
Али где да га нађем 2 рече Ема кршећи руке.
-— Лако је за то! кад човек има пријатеља, као ви!
И он је погледа тако оштро и тако страховито, да се Ема сва стресе од овог погледа.
— Обећавам вам, рече она, потписаћу...
— Не требају ми више ваши потписи!
— Продаћу шта...
— Није него! рече он слежући раменима, ви не мате више ништа.