Srpski književni glasnik

519

СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

И умр'јећу тако к'о вјекови многи,

„Не знајућ' ни тада, шта нам живот значи,

Ал' умр'јећу слатко у самртној тоги, Кад црна Нирвана стане да се мрачи.

Ти ћеш мирно гледат', мраморна и хладна, О грозна сфинго, к'о пи небо моје!

И над палом жртвом жртвеника јадна И даље ћеш пјеват' тајне пјесме своје. —

Вјекови су дуги у прах црни пали

И богови силни сурвали се с њима.

На обали морској, глје шуморе вали,

И сад сефинга стоји чудна људ'ма свима.

»

Михдлило Мирон.