Srpski književni glasnik
Download:
Enzeigen in BnLViewer
519
СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.
И умр'јећу тако к'о вјекови многи,
„Не знајућ' ни тада, шта нам живот значи,
Ал' умр'јећу слатко у самртној тоги, Кад црна Нирвана стане да се мрачи.
Ти ћеш мирно гледат', мраморна и хладна, О грозна сфинго, к'о пи небо моје!
И над палом жртвом жртвеника јадна И даље ћеш пјеват' тајне пјесме своје. —
Вјекови су дуги у прах црни пали
И богови силни сурвали се с њима.
На обали морској, глје шуморе вали,
И сад сефинга стоји чудна људ'ма свима.
»
Михдлило Мирон.