Srpski književni glasnik

ПРОЛЕЋЕ.

Трепери ваздух кристалан. Све блиста У мору светлости. Пучина небеска, Плава и светла, и к'о суза чиста, У прозирном се зраку тихо љеска

Над пољанама пуним пољског цвећа И поврх мирних и кристалних вода, Док силна радост новога пролећа,

К'о дажд сунчани с небеснога свода,

Засипа земљу подмлађену снова И крепак живот што под сунцем буја. Мирише силно мирис са цветова И звучи песма веселих славуја.

Све дршће, трепти, пепод неба плава У загрљају сунца. Свуда радост. Ћарлија ветар, шуми мека трава,

И све мирише на живот и младост

У дан овакав, пролећни и цветни, Док као тужно нарицање жена, Тонови јече у ваздуху сетни „Погребног марша“ од Бетовена.

Р.