Srpski književni glasnik

ЗАКОН РЕДА У ИСТОРИЈИ. (5:) — Пошто је целина резултат пропорције и пошто сваки део у њој заузима своје место, то сваки нови део,

који се рађа и јавља, живи п развија се на рачун свих.

осталих делова, то јест стари делови морају се сузити и смањити да би било места за нови део. Само на рачун нижих снага, развијају се више снаге; хуманост и цивилизација развијају ce HI живе само на рачун животињства у човеку; од човека се мора отесати много животињеког да би могао живети у друштву. Што више расте разум, то више опада инстинкат; да би се разум могао развити, оштрина чула мора отупети; човек мора много изгубити од првобитне животињске топлоте и свежине живота. да би могао мислити. Тако псто разум се развија само на рачун страсти и нижих снага душе, те се највиши разум може достићи само у историји, јер се само с историјске даљине и висине може разумно судити о људима и стварима; што је човек ближе стварима и људима, тим су оне доступније људским осећањима и интересима. Литература код свих народа цвета после сјајних политичких епоха, пошто су ниже снаге утрошене у ратовима и у борби за услове живота. Савршенство и самосталност човечанства и целине историје људске расте само на рачун самосталности појединих народа п времена. У тој једној великој целини да би се нешто узвисило, мора се нешто понизити, да би се нешто оснажило, мора нешто ослабити, да би се нешто рашприло и увећало, мора се нешто сузпти и смањити.

Да би могао настати .народни пи државни живот, морали су се све више сужавати кругови племена, који су у прво доба историјског живота врло широки, и заузимали целу душу појединаца. Тако исто да би могао