Srpski književni glasnik

Закон РЕДА У Историји. 517

водећи све ствари у узајамну зависност и једновремени живот, воде процесу органског спајања, воде организа. цији ствари у један велики организам. На највишем ступњу историје и човечанства сви елементи човекова живота, природног и историјског, биће тако распоређени и организовани у једном организму да ни један не превлађује на штету осталих и да се општи живот целог организма испољује само заједничком и хармонијеком акцијом свих. И само у тој једној великој органској целини може се доћи до потпуне моралности, слободе, правде и истине.

22

Само у тој једној, великој целини види се да су све ствари делови и органи те једне једине целине, да све ствари имају један исти корен, иду једним истим путем и истом смеру; да је та целина само један пут постала M HO TOME само један пут живи.

Пошто је историја човечанства само једно велико дрво, коме је корен дубоко у мраку преиесторијског живота, пошто су све религије и науке, сви народи пи сва времена само гране HM огранци тог једног дрвета, то све

у историји има само један пут, онај пут којим иде и

природа. Као што природа иде од хаоса до реда, од дисхармоније до хармоније, од диспропорције до пропорције, тако и у историји човек иде само кроз ропство до слободе, кроз заблуду до истине, кроз неправду до правде. Тако и један зрео, цивилизован човек за време свог живота пролази цео пут који је човечанство за хиљадама година прошло до њега.

Пошто све иде једним истим путем, то све тежи једном истом смеру. У модерно доба једнакост је општи смер свих историјских појава и снага; Хришћанство и Дарвинизам, пушка, штампа, пндустрија и жељезница делују сви у истом правцу. Пропорција на свима странама производи исти ефекат, а тако и диспропорција. Неслобода. је увек неморална и неекономна; неморално