Srpski književni glasnik

518 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

и неразумно никад не може бити лепо; разум увек води мирењу и љубави, правди и слободи; све лепо буди и снажи оно што је морално пи разумно, добро и истинито. Свака права истина јесте и лепа пи морална и поштена; што није истина није ни лепо, ни морално, ни добро, ни праведно; од истине пропада оно што не треба да живи; од лажи пропада оно што треба да живи; бити моралан и поштен значи волети, тражити и бранити истину. Неправда то је заблуда; неправедно друштво јесте лажно друштво; свако лажно стање јесте неправедно ; по томе ширење истине јесте ширење правде.

И једни исти односи владају и у животу природе и човека. Као што сав живот на земљи зависи од сунца, тако и кретање ума људскот у свима областима наука зависи од ступња астрономије; теорије и идеје у свима другим наукама јесу само даље консеквенце и деривације астрономских погледа. Као што сунце стоји према земљи, тако стоји астрономија према геологији; као што земља стоји према органском животу, тако и геологија према биологији, те везати органски живот на земљи за земљу и њен живот, и везати живот земље за живот сунца и козмоса, — значи везати биологију за геологију и геологију за астрономију. Јединство ума јесте јединство живота. Што је предмет које науке простији, то је и историја тог предмета и науке о њему простија; историја астрономије у главном је борба два принципа — теоцентрике и хелиоцентрике, хаоса и хармоније. Што је сложенији предмет које науке, то је и историја његова већа и заплетенија ; историја човека и ума његова јесте историја свега; у њој су изукрштане све снаге општег живота, она је исплетена из најтањих конаца његових. Тако све религије, философије, науке стоје према једном уму људском, као што стоје све расе, племена и народи према једном човечанству, према човеку. Данас је феудно доба човечанства с обе стране — многи самостални народи и многе самосталне науке; у појединим наукама врши се процес ума људског, у појединим народима про-