Srpski književni glasnik

590 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

тичкој старини. Само су оријенталне цивилизације примарне и оригиналне; све потоње само су секундарне и деривативне, консеквенце и резултати првих; само су оријенталне цивилизације постајале у органској хармонији са спољњом природом. Нови народи почињу своју историју с религијом једног бога, а појмом једног бога завршава цела античка цивилизација. Темељ историје човечанства положен је само један пут, и цео остали живот историјски само је даље зидање на том једном темељу. Сви поједини народи у историји од оријенталних до модерних зидају несвесно једну једину велику зграду човечанства, којој је темељ дубоко у мраку првобитног, природног живота људског. По томе највиши разум само је у историји; само се из целе историје може разумети све.

23.

Пошто све код човека иде истим путем, истим редом којим иде и у природи, то човек открива и испитује ствари и мисли 0 њима оним истим редом којим ствари постају; и по томе ствари постају истим редом којим их човек открива и мисли о њима. Истим редом постају ствари и мисли о њима.

Науке се јављају у историји оним истим редом којим постају предмети њихова посматрања и изучавања. Као што је природа постала пре човека, тако су прво настале науке о природи, и тек доцније науке о човеку. Прво астрономија везује земљу за козмос, после геологија и биологија везују човека за земљу и за животиње, и најпосле остаје историји да веже човека за човека, природног за историјског. Као што човек прво мисли о природи, тако је прво оборена човекова заблуда о природи — геоцентрика, па је доцније оборена човекова заблуда о човеку — антропоцентричка заблуда. Изучавање човека увек је било последњи ступањ посматрања и мишљења, човекова. Наука о човеку још ни из далека није достигла онај ступањ тачности и законитости, на коме стоје науке