Srpski književni glasnik

536 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

несвестицу и не могу да говоре. Цео је Оксфорд на тркама, университетска омладина и грађани; кад чунови полете одушевљена гомила трчи за њима и дере се, задихана, скаче преко јарака, гаца по води, претура се и пада у воду. — Ваља читати опис трке па онда схватити озбиљност и одушевљење тркача. Последњи је тренутак, онај који претходи топовском пуцњу који означава полазак, врло свечан. „Кратка минута 2 Ви не бисте заиста тако говорили кад бисте били у чуну, осећали како се срце пење устима и како вам се тело тресе као у падавици. Оних шездесет секунада, ако вам је првина да веслате у веслачкој трци, вере ми, читав су живот... За првих десет удараца веслом, Том је и сувише страховао да учини какву погрешку да не осети, да не чује или да не види. Сва душа његова бејаше се слепила за леђа човека пред њим, његова је једина мисао да иде по такту и да сву енагу уложи у сваки удар весла... Зар није величанствено видети првога веслача, како се као муња савије, једно за другим, на весло, леђа угнута, стиснути зуби, а све тело од кукова се миче правилно као каква машина 2“ Трубе јече, клицање је све силније као грмљавина, а везени рупци се лепршају. У вече, победиоци се часте у великој колечкој дворани; држе се говори, пљеска се, пију се здравице, певају се заједнички песме, бурно весеље; јасно је да се таква победа жели као некада палмова гранчица у старим олимпијеким играма. — Свет се још више забавља у месецу марту када бивају трке на Темзи између две групе веслача са два университета; у Лондону се читава два дана само о томе говори.

Овакво телесно веџбање носи собом и извесне грубе обичаје. Ђаци и грађани се песничају у разним приликама по улицама. — Али, у замену за то, овај гимнастички и атлетски живот има ту двогубу корист што слаби раздражљивост и умирује уобразиљу. Сем тога, кад се доцније развија душевни и умни живот, душу подржава здравије и снажније тело. Младићи који се