Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ о ЕНГЛЕСКОЈ. 537

шетају у традиционалноме оделу (кратка црпа хаљина и пљосната капа) здрави су и снажни, лепа и крупна стаса, јаких мишића и добро развијени, и, по моме мишљењу, много мирнија и мање заморена лица него у наших ђака...

...Двадесет година се уводи реформа и опажају се знатна побољшања. Сада у већипа кембриџеких колеџа, професори се могу женити; на часове могу долазити дисиденти и католици. Мање се лудује за веслањем; неједнакост међу ђацима разних класа мања је; у неким колеџима трошкови за јестиво мањи су и смањују се. Оксфорд престаје мало по мало да буде аристократски клуб, атлетско училиште, свештенички п англикански консерваторпјум; на путу је да постане модерна школа, лајичка и либерална академија...

У два сахата свечаност у великој университетској дворници. Одело је смешно, као оно кад се код нас деле награде најбољима међу најбољима ; говор на латинскоме језику као некада у Сорбони; позоришни комад у енглеским стиховима којп је саставио и чита награђени ученик; реч је о сер Џону Франклину; стихови су реторски. Пет или шест одличних странаца добили су почасну титулу доктора права, in Jure с17111; они изговарају „мн џоуре сајвајлај.“ Енглез један, помињући Цезареве речи: Veni, vidi, Yici, изговорио их је овако: Бена), вајдај, вајсај, на то му је мој сусед приметио: „Никада Цезар није могао изговорити такву реченицу“.

У вече је експериментално предавање и читање из физичких и природних наука, у једноме музеју, пространој згради у готекоме стилу, коју су прилозима градили па још не саградили. Жене се туда шетају у гомилицама у руху отворене и упадљиве боје; многе младе, и с усеченим струком под гроцем, носе наочари. — Непријатне су неке ситнице; али све скупа, варош, зграде, околина, просто су дивни. Прошао сам већ сву варош; па и дан дањи ходам сећм у сумрак по њој. Толико колеџа, са својом црквицом опасани зупчастим зидовима, оно разноврсно и многобројно неимаретво из евих доба, у готекоме стилу, у Тудоровом стилу, у стилу из ХУП века, ова широка