Srpski književni glasnik

538 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

дворишта попуњена киповима а у средини извор воде, они стубићи што парају плаво небо на врховима зграда, они испресецани прозори, или уметнути у извајаноме крсту у стилу Обнове, оне предикаонице од резана камена, на сваком углу улице какав шиљати звоник, толико лепих облика у маломе простору! Ту је природни музеј где су сабрани радови и изналасци шест векова. Камен, остарео и окруњен, само достојанственије изгледа. Човек се осећа добро међу старим стварима! Тим пре што је ово стење само старо, није напуштено или порушено, као у Италији, већ побожно очувано, понављано, и вечито, од постанка, у рукама богатих, паметних и достојних чувара. Зидове покрива бршљан; уз стубове вијугају се орлови нокти; пољеко цвеће покрива врхове свих зидова; а бујна трава, брижљиво негована, шири се готово до под сводове галерија; иза црквице види се цветни врт, хиљаде расцветаних ружа. — Тамо даље, на крај вароши столетна дрва граде шеталиште; испод њихових грана две брзе реке теку; преко обала очи се пријатно одмарају на росним ливадама. Тешко је замислити величанственије растиње, богатије зеленило умерено златицом, красуљком, дивљим кисељаком, сивом травком, растуреним по оној зеленој маси. Поље је у највећој раскоши своје бујности. Нека се сунце само мало јавне, поље је онда дивно; рекао би човек лепо стидљиво, срећно девојче које подиже ес лица свога вео. Дан се примиче крају, а беличаста ретка магла диже се изнад поља; под њом река мрко одсева; тишина је свуда ; да се не чује звоњење звона са Христове Цркве, никад човек не би рекао да је у близини једне вароши. Учење је овде прибрано и поетично!..

Шетња по Магдален Колеџу; не умарам се у дивљењу ових старих грађевина окићених бршљаном, оних зупчастих звоника, оних кретастих прозора, оних широких четвртастих дворишта од чијих је сводова начињено шеталиште као оно у талијанским манастирима. После подне, сем једног два ђака, у њима нема никога; ништа није пријатније од ове непмарске, песничке, недирнуте усамљености где се не јавља идеја усамљености, рушевина