Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ о ЕНГЛЕСКОЈ. 539

и смрти. Под горостасним брестовима пасу мирно стада јелена; широк пут вијуга између обе реке а крај њега најлепша дрвета. Оксфорд је у некадањем морскоме дну; отуда она мекота, она свежина, оно несравњено богатство у зеленилу. У Уорчестер-Колеџу језерце, по коме плове лабудови, кваси зелену траву окружену цвећем. Свуд кедрови, горостасни тис, храстови, тополе са својим правим деблима и зеленим лишћем; с гране на грану висе орлови нокти; велики вртови у Сен-Џону, мали врт у Уедхему су ремек дела у својој врсти, више него уметлост, јер су пх радили природа и време; може ли човечија вештина да створи нешто онако лепо као што је група савршених дрвета старих триста година

Кад се врати у варош човек промени своје мишљење гледајући поново непмарство; и оно има триста година, чини се да је израсло из земље онако исто као и дрвета; тон камена се прилагодио клими; старост им је дала нешто величанствености које има само природа. Не види се она механичка правилност, званичност; сваки се колеџ развијао за себе, свако је доба по своме начину зидало: овде оно четвороугаоно здање Христове Цркве са зеленом травом, водоскоцима и степеницама; тамо близу бодлејенске књижнице, скуп зграда, извајаних улазака, високих звоника са торњићима ишараних и накићених, кубета са стубићима. Црквица је понекад у малом саборница. У више колеџа трпезарија је висока шездесет стопа и на сводовима, личи на лађу у цркви. Дворана за световање, сва у староме извајаноме дрвету, може се поредити са нашим старим дворницама за зборове свештеника. Замислите живот једнога наставника, једнога помоћника проФесора у једноме од ових споменика, под резаријама дрвеним у готекоме стилу, пред презорима у стилу Обнове пили средњега века, у сред најоштрије раскошности п најтананијега укуса, снимака, бакрореза, дивних књига. У вече, силазећи низ степениде, кад светлост трепери на оним тамним предметима, човек би рекао да ходи по каквој позорници...

Ништа овде недостаје, ни лепоте уметничке, ни