Srpski književni glasnik

540 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

природне свежине, ни озбиљни и величанствени утисци историје. Мало час, шетајући се по колеџима, помињали су ми имена старих ђака, и то славни, Вајклифа, Црнога Кнеза, сер Валтер Ралеја, Пајма, Хемпдина, владике Лоуда, Ајртона, Адисона. Код сваке зграде Вођа показује датуме и осениваче, имена оних који су улепшавали, рестаурирали зграде. Ови ти стари људи као да још и сад живе ; јер је њихово дело надживело њих и траје. Мудре изреке из старих времена исписане су на латинском по зидовима; на једном сахату изнад бројева који означују caxare, uuTa ce OBO: Pereunt et imputantur. — MH опет није ово мртва или мирна варош; модерно дело довршује и увеличава античко дело ; савременици, као некад, помажу својим грађевинама и поклонима. Хад човек прегледа у бодлејенској библиотеци рукописе драгоцене књиге, Ван-Дајкове, Лелијеве и Кнелерове портрете, наиђе на галерију скица и оригиналних цртежа од Рафаела и Мекел Анџела, где живот, осећање нагога, величанствено безбоштво из доба Обнове, блесну са несравњеном отвореношћу ; галерија је плаћена седам хиљада фуната етерлинга, Лорд Елдон је дао еам четири хиљаде. — Походио сам две три куће професора, неке су налик на старе француске палате, неке опет сасвим модерне и красне, свуда доста цвећа и весели изглед. Најстарије, под ликовима. претходника, угодне су по данашњем схватању. Кад их упоредим са кућама наших научењака, са оним крлеткама на трећем спрату какве великоварошке куће, оним жалосним становима у Сорбони, ја мислим на ону суморну и тесну зграду нашега Колеж де Франса. Сироти Французи! Ми живимо у логору! Ми постојимо тек од јуче, нас су упропапћавали с оца на сина Луј Х(У, Луј ХУ, Револуција, Царетво. Ми смо били рушили, ваљало је све изнова зидати. У Енглеској садање поколење не кида са пређашњим: реформе се слажу на установе, те садашњост, ослањајући се на прошлост, наставља. И. ТеЕн, ( Превео с француског Ј. Ј.)

—— - -—