Srpski književni glasnik

ит ~

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 547

ве“, јер се Вукашин лажно заклео, а није никога лажно ироклео — лажно проклео! Очевидно је ла те две речи немају исто значење; али то ништа не смета г. Илићу. Он ће често, кад му ради стиха затреба, одузети некој речи први слог, макар она због тога добила друго, или изгубила свако значење. Тако у Јаквинти: Ја мрзим тога Радословића Што божно само љубав простире. Или у Незнаном Госту: Мој отац веру лави са домом Просегоја. Или: И кад ватрени коњиц мамно.,., Често његове речи не значе ништа, но ви сами морате у њих унети смисао: ...Ако се Урош опет превари

Те почне својом мирном навиком У овој борби да нас изравна.

Што значи, без сумње: „Урош је мирољубив, па ће нас опет измирити“.

Најчешће пак Драгутин Илић набаца речи не осврћући се на њихово право значење, на нијансе у језику, заборављајући да за сваког савесног књижевника. не постоје синоними. Јаквинта говори о народу:

Докле му ласкаш, обожава те, Ко аариа, кад га руком потапшеш

Или у Незнаном Госту:

Гусала тромки глас... Или:

..И кад ватрени коњиц мамно Ко вихар летне амо, Осећам како са мном у корак леги, броди,

Ја мислим, да је, од познатијих књижевника, само Драгутин Илић могао у три стиха направити оволико погрешака. Пре свега реч мамно не значи ништа; треба помамно. „Ко вихар летне“ не може се рећи, јер је реч „летне“ сувише слаба кад долази после речи „вихар“.,

35"