Srpski književni glasnik

250 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ним државама и тиме себе обавезала: да набави бар онолики број марвених лекара колико је потребно.за преглед здравља бар извозне стоке! — Штетно је и нерационално ову струку ограничавати на вршење само ветеринарско-полицијске службе при извозу стоке, као што то код нас бива и биваће. Потреба и делатност марвеног лекарства засеца веома дубоко у народну хигијену и привреду, с тога ветеринари не треба да се налазе само на извозним тачкама, него свуда у народу, код одгајивача и потрошача, т.ј. по варошима, варошицама и селима, јер то захтева не само потреба народне привреде и хигијене него и сам практични задатак ветеринарства, који се и састоји у томе: 1) да савесно прегледа све врете меса и рибе што се људству за исхрану продаје; 2) да прегледа сву марву која се на пијацу износи ради продаје било за клање, приплод или мужу“; 5) да лече стоку и сузбијају сточну заразу; 4) да поучавају и упућују одгајиваче и извознике о неговању и чувању стоке, о расама и укрштању, о распознавању болести и указивању прве помоћи, итд.

Искуством утврђено правило, да се прогрес у народној привреди и хигијени не може ни замислити без приватне иницијативе, коју државна никада не може заменити већ само допунити, увидели су једном и наши ветеринари, па су се удружили, основали марвено лекарско удружење и покренули свој Ветеринарски Гласник „у коме ће третирати сва научна питања из ветеринарства и сточарства и пружити народу поуке из марвеног лекарсетва и сточарства; да сузбијају погрешна мишљења заинтересованих лица и бране своје сталешке интересе“. — И ако је тај програм прилично непотпун, ипак је сама ова иницијатива наших ветеринара за сваку похвалу, а лист за топлу препоруку, јер је велики доказ,

! Мени је познат један случај да је несавесан сељак продао болесну козу музару и купац, у место да је млеком од те козе своју децу поправио, они су се још и поразбољевали !